Arap­ski in­ve­sti­to­ri za­in­te­re­so­va­ni za grad­nju luk­su­znog tu­ri­stič­kog kom­plek­sa na lo­ka­li­te­tu Kra­lji­či­na pla­ža – Du­bo­vi­ca, vra­ća­ju se u po­sao pre­ko kon­tro­verz­nog pa­le­stin­skog bi­zni­sme­na Mo­ha­me­da Da­hla­na. Na­i­me, Da­hlan je ne­dav­no imao su­sret sa cr­no­gor­skim pre­mi­je­rom i še­fom DPS-a Mi­lom Đu­ka­no­vi­ćem, ko­ji mu je ga­ran­to­vao da će ovog pu­ta ugo­vor bi­ti usvo­jen, i da će po­sto­ja­ti pro­hod­nost za re­a­li­za­ci­ju pro­jek­ta.
Na Da­hla­no­ve pla­no­ve za iz­grad­nju tu­ri­stič­kog kom­plek­sa na Cr­no­gor­skom pri­mor­ju, pa­žnju je skre­nuo i ita­li­jan­ski list „Ko­ri­je­re de­la se­ra”. U op­šir­nom tek­stu o Da­hla­nu, na­vo­di se da je pa­le­stin­ski bi­zni­smen ušao u pro­je­kat iz­grad­nje tu­ri­stič­kog kom­plek­sa u Cr­noj Go­ri.
– Za­jed­no sa svo­jim pri­ja­te­ljem Mo­ha­me­dom Ra­ši­dom, pa­le­stin­skim mi­li­o­ne­rom po­ve­za­nim sa moć­nom bra­ćom Đu­ka­no­vić, Da­hlan je ušao u iz­grad­nju kom­plek­sa u bli­zi­ni Sve­tog Ste­fa­na, bi­se­ra cr­no­gor­ske oba­le ko­ju su po­sje­ti­le Eli­za­bet Tej­lor i So­fi­ja Lo­ren – na­veo je ita­li­jan­ski list „Ko­ri­je­re de­la se­ra”.
Mo­ha­med Da­hlan, su­o­čen sa op­tu­žba­ma iz nje­go­ve ma­tič­ne dr­ža­ve za ko­rup­ci­ju, i ra­ni­je je po­mi­njan kao glav­ni pro­ta­go­ni­sta pro­jek­ta na Kra­ljič­noj pla­ži, pri­je ne­go što se in­ve­sti­tor po­vu­kao. Na­i­me, pri­ča o iz­grad­nji luk­su­znog kom­plek­sa na tom lo­ka­li­te­tu kre­nu­la je pri­je sko­ro tri go­di­ne, ali ugo­vor ni­ka­da ni­je do­šao na dnev­ni red par­la­men­ta, jer su SDP i stran­ke opo­zi­ci­je na­ja­vi­le da ga ne­će iz­gla­sa­ti, obra­zla­žu­ći to tvrd­njom da je on šte­tan za cr­no­gor­ske in­te­re­se.
Zva­nič­no, in­ve­sti­tor na Kra­lji­či­noj pla­ži bio je Ro­jal gru­pa iz Uje­di­nje­nih Arap­skih Emi­ra­ta (UAE), ali ne­for­mal­no, iza sve­ga je sta­jao upra­vo Da­hlan, ko­ji je i sa­vjet­nik kra­ljev­ske po­ro­di­ce u emi­ra­ti­ma. Kra­jem mar­ta ove go­di­ne, iz Vla­de su in­for­mi­sa­li jav­nost da je Ro­jal gru­pa od­u­sta­la od in­ve­sti­ci­je, jer ne že­li da bu­de dio cr­no­gor­skih po­li­tič­kih ras­pra­va.
Me­đu­tim, mi­ni­star tu­ri­zma i odr­ži­vog raz­vo­ja Bra­ni­mir Gvo­zde­no­vić (DPS), ne­dav­no je re­kao da po­sto­ji mo­guć­nost da se in­ve­sti­tor vra­ti na Kra­lji­či­nu pla­žu. Gvo­zde­no­vić je, na­i­me, sa­op­štio „da je i da­lje mo­gu­će da arap­ska Ro­jal gru­pa uđe u pro­je­kat Kra­lji­či­na pla­ža kod Ča­nja”.
– Za­što da ne, tre­ba is­ka­za­ti na­šu ini­ci­ja­ti­vu da i oni­ma ko­ji su iz­gu­bi­li str­plje­nje po­ka­že­mo da smo i da­lje za­in­te­re­so­va­ni, sa kraj­njim ci­ljem otva­ra­nja no­vih rad­nih mje­sta – po­ru­čio je Gvo­zde­no­vić.
Ka­ko bi do­bi­li stav am­ba­sa­de UAE u Pod­go­ri­ci o po­vrat­ku in­ve­sti­to­ra, po­ku­ša­li smo ju­če da stu­pi­mo u kon­takt sa nji­ma, ali na na­ma do­stup­ne bro­je­ve te­le­fo­na, ni­ko se ni­je ja­vio.
List „Ko­ri­je­re de­la se­ra” na­vo­di da je Mo­ha­med Da­hlan jed­no vri­je­me bio svo­je­vr­sni gu­ver­ner u Po­ja­su Ga­ze i šef oba­vje­štaj­ne slu­žbe po­koj­nog Ja­se­ra Ara­fa­ta, ali da se ci­je­la ta pri­ča za nje­ga ni­je za­vr­ši­la do­bro. Pre­ma pi­sa­nju ita­li­jan­skog li­sta, na­kon što se pr­vo smje­stio u UAE, on sa­da u Be­o­gra­du ima ve­li­ki broj eks­klu­ziv­nih vo­zi­la, 120 mi­li­o­na do­la­ra u ban­ci i iz­u­zet­no ču­va­nu vi­lu od oko 400 kva­drat­nih me­ta­ra u po­zna­tom na­se­lju De­di­nje, ne­da­le­ko od pa­le­stin­ske am­ba­sa­de, u ko­joj su svo­je­vre­me­no vri­je­me pro­vo­di­li Jo­sip Broz Ti­to i Slo­bo­dan Mi­lo­še­vić.
– U kan­ce­la­ri­ji se po­ja­vlju­je po­vre­me­no. Ako ni­je u Sr­bi­ji, on­da je u Cr­noj Go­ri. Ako ni­je u Cr­noj Go­ri, on­da je u Abu Da­bi­ju. Se­kre­tar, vi­sok i sta­men (stu­di­rao je u Mi­la­nu i go­vo­ri ita­li­jan­ski) ka­že nam „iz­vi­ni­te, go­spo­din Da­hlan ne mo­že da vas pri­mi”. U dnev­noj so­bi na zi­do­vi­ma su oka­če­ne ve­li­ke fo­to­gra­fi­je sa na­pi­som „Be­o­grad na vo­di”, ekra­ni osje­tlji­vi na do­dir i raz­ne bro­šu­re – na­vo­di no­vi­nar ita­li­jan­skog li­sta Fran­če­sko Ba­ti­sti­ni ko­ji je po­ku­šao da stu­pi u kon­takt sa kon­tro­verz­nim pa­le­stin­skim bi­zni­sme­nom u Be­o­gra­du.
U član­ku „Ko­ri­je­re de­la se­ra” pi­še i da Da­hlan po­sje­ću­je ovo pod­ruč­je od ka­snih 90-ih go­di­na. Ob­ja­šnja­va se da je on, pre­ma pi­sa­nji­ma be­o­grad­ske štam­pe, u ve­li­koj mje­ri po­mo­gao da To­ni Bler, ak­ti­van u mi­rov­nom pro­ce­su na Bli­skom is­to­ku i u broj­nim dru­gim stva­ri­ma, sa­vje­tu­je Vla­du Re­pu­bli­ke Sr­bi­je.
– To je isti To­ni Bler, ko­ji je pri­je 16 go­di­na, ka­da je bio pre­mi­jer Bri­ta­ni­je, na­re­dio bom­bar­do­va­nje Be­o­gra­da – na­vo­di list „Ko­ri­je­re de­la se­ra”.
Po­ten­ci­ra se i da su Da­hla­nu ši­rom otvo­re­na vra­ta na Bal­ka­nu – Cr­na Go­ra mu je do­di­je­li­la dr­ža­vljan­stvo 2012. go­di­ne, a Sr­bi­ja pa­soš i or­den za za­slu­ge 2013. go­di­ne. Sve to je, ka­ko se is­ti­če, obra­zlo­že­no ti­me da je Da­hlan po­mo­gao u stva­ra­nju ve­za sa pre­sto­lo­na­sled­ni­kom Abu Da­bi­ja, či­ji je sa­vjet­nik za bez­bjed­nost – uka­za­no je u član­ku ita­li­jan­skog li­sta.
Rje­še­nje o pri­je­mu Mo­ha­me­da Da­hla­na u dr­ža­vljan­stvo Cr­ne Go­re, ta­da­šnji mi­ni­star unu­tra­šnjih po­slo­va Ivan Bra­jo­vić do­nio je 28. de­cem­bra 2010. go­di­ne. Za­ve­de­no je pod bro­jem 03-UPI-211/10/16382. Ovim je Da­hlan kao cr­no­gor­ski dr­ža­vlja­nin do­bio pra­vo da se slo­bod­no kre­će ši­rom Evrop­ske uni­je, osim Bri­ta­ni­je i Ir­ske.
Za dr­ža­vljan­stvo, pred­lo­žio ga je Đu­ka­no­vić, na­vo­de­ći da je on „je­dan od naj­u­gled­ni­jih lju­di na Bli­skom is­to­ku” i „tre­ba mu iza­ći u su­sret”.
Pred­sjed­nik Vla­de je pred­lo­žio da dr­ža­vljan­stvo Cr­ne Go­re do­bi­ju i Mo­ha­me­do­va su­pru­ga Dža­le­la, ali i če­tvo­ro dje­ce biv­šeg pa­le­stin­skog zva­nič­ni­ka – Asil, Da­fi, Fi­ras i Ha­dil.
Pre­ma pi­sa­nju saj­ta „Asrar Ara­bi­ja”, Da­hlan je sta­jao iza 200 mi­li­o­na eura vri­jed­ne in­ve­sti­ci­je na lo­ka­li­te­tu Kra­lji­či­na pla­ža–Du­bo­vi­ca, a sam cr­no­gor­ski pre­mi­jer je kra­jem pro­šle go­di­ne pri­znao da mu je biv­ši pa­le­stin­ski zva­nič­nik „pri­ja­telj”.
Iz bi­roa pa­le­stin­skog pred­sjed­ni­ka Mah­mu­da Aba­sa ra­ni­je je sa­op­šte­no da je ne­pri­hva­tlji­va od­lu­ka cr­no­gor­ske vla­sti da se Da­hla­nu do­di­je­li dr­ža­vljan­stvo, te da je on pro­ne­vje­re­na sred­stva iz Pa­le­sti­ne ko­ri­stio za in­ve­sti­ci­je u Cr­noj Go­ri. U pred­lo­gu za da­va­nje dr­žavljnstva, do­sta­vlje­nom 2010. go­di­ne ta­da­šnjem mi­ni­stru po­li­ci­je, Đu­ka­no­vić je re­kao da je Da­hla­no­va lič­na za­slu­ga što je Cr­na Go­ra us­po­sta­vi­la ve­o­ma kva­li­te­tan od­nos s kra­ljev­skom po­ro­di­com Al Na­hi­jan u Uje­di­nje­nim Arap­skim Emi­ra­ti­ma.
Abas je ra­ni­je jav­no op­tu­žio za umi­je­ša­nost Da­hla­na u ubi­stvo po­koj­nog pa­le­stin­skog li­de­ra Ja­se­ra Ara­fa­ta. Op­tu­žbe pro­tiv Da­hla­na sa­da su dio slo­že­ne sud­ske pro­ce­du­re u Pa­le­sti­ni, jer je Vr­hov­ni sud utvr­dio da on ima pra­vo na po­sla­nič­ki imu­ni­tet.
U jed­nom na­pa­du bom­bom 2000. go­di­ne u Izra­e­lu tro­je ma­lo­ljet­ne dje­ce je te­ško ra­nje­no, a izra­el­ske su­žbe od­mah su ozna­či­le Da­hla­na kao od­go­vor­nog. Dvi­je go­di­ne na­kon tog na­pa­da, ta­da­šnji gra­do­na­čel­nik Je­ru­sa­li­ma (i biv­ši pre­mi­jer) Ehud Ol­mert re­kao je da je Da­hlan te­ro­ri­sta, te da mu ni­jed­na de­mo­krat­ska dr­ža­va ne mo­že do­zvo­li­ti da se slo­bod­no kre­će. M.V.


No­va is­tra­ga zbog ko­rup­ci­je

List „Ko­ri­je­re de­la se­ra” na­vo­di da Da­hla­no­ve ak­tiv­no­sti u UAE ner­vi­ra­ju pa­le­stins­ke vla­sti, te da se ne­dva­no nje­go­vo ime po­ja­vi­lo u is­tra­zi o na­vod­nom mi­tu is­pla­će­nom biv­šem pre­mi­je­ru pa­le­sti­ne Sa­la­ma Fa­ja­du. Na sve to, Da­hlan od­go­va­ra „Mah­mud Abas me mr­zi jer znam do­sta stva­ri”.
– Na­rod u Ga­zi je žr­tva Ha­ma­sa, Izra­e­la i Abu Ma­ze­na (Aba­sa). Svi pri­ča­ju o to­me ko­li­ko pa­te ta­mo, ali ni­ko po tom pi­ta­nju ne ra­di ni­šta. Ja do­bro ži­vim, ali mo­je sr­ce osta­je u Pa­le­sti­ni – na­veo je Da­hlan ne­dav­no za „Nju­zvik”, a pod­sje­ća list „Ko­ri­je­re de­la se­ra”.


Bli­zak sa zva­nič­ni­ci­ma

U Vla­di tvr­de da je vla­snik Ro­jal gru­pe še­ik Mu­ha­med, pre­sto­lo­na­sled­nik UAE, ali su mno­gi po­li­ti­ča­ri i arap­ski me­di­ji kon­kret­no ovu in­ve­sti­ci­ju na Kra­lji­či­noj pla­ži po­ve­zi­va­li sa Mo­ha­me­dom Da­hla­nom. U me­di­ji­ma je ne­dav­no ob­ja­vlje­na i fo­to­gra­fi­ja na ko­joj su u Da­hla­no­vom dru­štvu pre­mi­je­ri Cr­ne Go­re i Sr­bi­je Mi­lo Đu­ka­no­vić i Alek­san­dar Vu­čić.